Cveće zla

„Prodati dušu đavolu. Toliko izlizana rečenica i toliko puta ponavljana, a opet, da l se iko setio da se zapita odakle to i zašto je to tako?“

Pisati o zlu s nepogrešivom tačnošću je biti prvi iz one gomile koji će uzeti i baciti kamen. A to niko od nas ne može (mada, možda se nađe neka samouverena budala, štonokažu naši stari „ima gi razni“), stoga se ni ja ni slučajno neću latiti tog posla. To je bio onaj dan kad sam konačno diplomirao, sijao i bio srećan kao novogodišnja jelka i srećna nova godina i onda nešto čavrljao s drugaricom i uvali mi da joj pišem sastav za koji reče da neće da dobije ocenu (mislim se, što ga sama ne nažvrlja kad već nećeš da budeš ocenjena, ali nema veze) i reče mi naslov… „Cveće zla“..taj naslov mi zagolicao to sive mase što mi je Bog podario i dadoh se u razmišljanje, šta napisati o tome. Hm. (priznaćete, zvučalo je dobro, he). Veoma inspirativna tema, naročito za naše veoma „živahne“ prostore i slavnu istoriju..od pamtiveka pa do danas..od Nemanjića do Miloševića, Tadića i ko zna još kog dalje, dok nas Srba ne ostane taman toliko da svi možemo da stanemo pod jednu krušku (s „patriotskom“ nadom da će svi drugi moći da stanu pod jedan maslačak i to bez da se guraju!)..mnogo zla je natopilo ovu zemlju..mnogo zlih misli, namera..i dela, kao sled toga. Reke suza koje su isplakane neće moći da speru to zlo..nikada, nego samo mogu da stvore novo i još dublje. U svakom pasusu knjiga iz istorije ćete naći bar po jedan rat ili neki drugi sukob koji vrvi od zla.


Seme zla posejano je po kugli ovoj našoj zemaljskoj verovatno od njenog nastanka…od vajkada se nalazi u zemlji i stalno raste u svakome od nas…neko primeti da je to korov koji treba poseći što pre, pa ga ne zaliva, već se bori svom snagom dobrote i ne da mu da proklija i zatoči mu onaj mišić sa dve komore i dve pretkomore u koje mnogi drže svebožansku univerzalnu suptancu koju nazivamo ljubav..drugi ga, pak zavole i neguju, dozvole mu da kad izraste pusti svoje latice i manifestuje se već na neki način..kod nekih se pokaže u oku..i to ne bi bio samo urok da ne postoji ona „oči su ogledalo duše“…ako je to istina, već sam krajičkom oka video mnoga zla u očima drugih..oni malo mudriji, ne daju mu taj luksuz „oka“..ne, oni krišom kroje svoje zlo i puste otrov kad se najmanje nadaš..kriju zlo ispod oka..

Odakle to zlo s početka vremena? Ako uzmemo u obzir činjenicu da tada nije bilo ljudi, predahnemo i prepustimo sve nekim „višim silama“…prepišemo ga đavolu..onome sa mnogo imena..opasnom baji iz podzemlja koji je vlasnik organizacije za prinudnu naplatu različitih krivičnih dela i nepoštovanje deset Božijih zapovesti, sa skromnim, ali ne manje poznatim imenom „PAKAO“. Tip vrlo upadljivog izgleda: rogovi, vatra, rep, sumpor, vatra, zlo, vatra, kopita..tako barem kažu da izgleda..i onda, pustimo mašti na volju i zamislimo istog kako razdragano skakuće poljanama i iz korpice prosipa to seme po tlu…i onda samo prekrstimo ruke i pokažemo prstom na njega uz reči „eto, nismo mi ništa krivi, nego se taj rogati stuštio na nas i pokvario sve“…he, a da li je u stvari tako? Sa druge strane, Bog je prvim ljudima dao slobodu izbora…đavo nije mogao umesto Eve da zgrabi prokletu jabuku..ne. Zlo je u ljudima..ili nije. Sve je u izboru. Njihov problem je u tome što su lakoverni, nasedajući na đavolja obećanja prihvataju zlo..a ne moraju. Loš izbor.

Prodati dušu đavolu. Toliko izlizana rečenica i toliko puta ponavljana, a opet, da l se iko setio da se zapita odakle to i zašto je to tako? Povezivanje sa đavolom predstavlja loš poslovni potez, to je prosto. Prirodno se nadovezuje ona druga „ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju“. I dalje, zašto ljudi stupaju u pregovore i poslovne saradnje sa đavolom? Zato što su naivni. Pored toga, lenji. U vremenu kada je pošten rad saens fikšn, pojavi se glavni tip iz devetog kruga pakla, kao u reklami za kredit neke banke, uglađen, sa zategnutom kravatom, markiranim odelom, našminkanom pričom, ciframa, i kad ti je izdeklamuje uz shvatamvašproblemiželimdavampomognem pogled, istopiš se od miline kao sladoled na termo-peći.

Ali..očekivalo se jedno „ali“, zar ne? Ali ispod te superfensi reklame ti sitnim slovima ispiše 1. član ugovora poslovanja sa njim, pa ti ne ostaje ništa drugo no da sagneš glavu i sačekaš te tikve da te lupaju, iako si ti hteo kredit za farmu pčela. Jebi ga, tikve po difoltu. Ćuti, ako dođe do pisanja aneksa ugovora, tek si onda druže najebo ko žuti. I, u čemu je ključ? Samo slobodan izbor. Ponovo loš. Nažalost, izbor mnogih ovde..

..i još veća žalost je to, što je to zlo pokazivano na ovim našim poljima oduvek..toliko zla je brižljivo gajeno ovde da ovo sve izgleda kao jedno veliko polje lala, isto kao u Holandiji..samo što to nije samo cveće..nego cveće nakalemljeno zlom. I problem je u tome što se ne uviđa da je to korov koji preti da zadavi sve nas, nego ga ljudi drže „u saksijama“, nude ga svojoj deci da ga još više obrađuju i budu još revnosniji „ratari“. I sam đavo ovde može da sedne, digne noge na sto, otvori limenku piva, gleda TV, da lagano uzme bolovanje na neodređeno..ne mora da podstiče zlo..ljudi to rade umesto njega.. mnogo bolje, i što je najgore – BESPLATNO.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s