Kaligrafski autoportret

Poštovani čitaoče,

na početku 24. godine, ako bih sve doživljaje, avanture, putešestvija i provode, scientific digitronom preračunavao, suma sumarum bi iznosila jedva koji postotak iznad koeficijenta inteligencije mrtve žabe. Nesumnjivo je da je gornja granica svakako bila bedno niska samim tim što sam stacioniran na još od doba Maja ukletu geografsku širinu i dužinu, gde moralne vrednosti konvergiraju ka nuli još od prvih oblika života. Kada tu, već odavno okrnjenu zemlju okružiš kulturalnom barijerom prvog stepena, ostaju ti neandertalci, koje krasi fantastično oponašan hod nekog majmuna iz doba Paleolita čiji je mozak tabula rasa sa zaštitom od bilo kakvog vida upisivanja. Ipak, ako se neko slučajno okuraži i potrudi da se pridigne makar na prste, da jednim okom vidi preko te barijere, bude trajno žigosan različitim etiketama onih koji umeju jedino da kratkovido gledaju i to samo u jednom pravcu – dole. U društvu ludih, upravo onog jednog normalnog proglašavaju lucidnim. Oprosti im Bože, ne znaju šta čine.

Šta čovek zapravo može da stekne i priušti sebi na ovozemaljskougnežđenoj crnoj rupi koja podseća na paralelni svet kojim šeta Kianu Rivs u Konstantinu?!

Par drugara, dronjke od ljubavi, po koji snošaj, lošu kopiju (da, baš s onim crnim linijama od prljavog tonera i belinom umesto teksta, otisak pečata dokazujem zakletvom u sve najmilije) uverenja o diplomi (jer će mi za nju trebati cirka tona i po peska u peščanom satu), izmrcvareno detinjstvo, miris memle i čađi podruma, uz dobru podršku čitavog spektra naoružanja dragog nam Milosrdnog anđela u odnosu na koga Hitler, Musolini i Napoleon deluju kao osnivači Crvenog Krsta, strah, mrak, skučenost, beznadežnu beizlaznost, bol, izdaju, patnju, samoću i čvrstu veru u to da posle kiše sunce svane. Ili te ubije grom. Saldo deluje jadno kad se sve svede.

Pogledaj dom svoj anđele. Ili je pak bolje da skreneš pogled.

Priča deluje mnogo vedrije ako je čitaš uz posmrtni marš. Loše i loše se anuliraju. Ili možda ne?

Zovem se Miloš Aritonović, rođen sam u Prištinskoj bolnici 23. februara ne tako davne 1989. godine sa poprilično lepo ukrašenim detinjstvom nasilno prekinutim 24. marta 1999. godine zvukom neobične pištaljke koju u našem dijalektu nazivaju sirena za vazdušnu opasnost. Pakovao kofere, išao, vraćao se, prelazio kilometre i konačno se nastanio u Gračanici polovinom 2000. Tu sam i danas. Da, baš na onom mestu pri čijoj se potrazi i Google Maps zabaguje, u idiličnom zombilendu gde je linija dešavanja neznatno mirnija od EKG-a mumificiranog Ramzesa III. Na toj maloj „planeti“ na kojoj samoća i skučenost predstavljaju najokrutnijeg mogućeg žeteoca mašte i kreativnosti mladih. Seljakom me mogu nazvati one nedorađene kreature koje me nikada nisu upoznale, a koje nikada ni na koji način nisam uvredio. Ne mogu im zameriti što imaju prirodno ugrađenu stomu u ustima. Štampanu ploču takvih likova ometenih u evoluciji napaja kompleks koji ti naslika belege tako jezivo samo zato što nisi kao oni. Ja nisam kao oni. Ni na sreću, ni nažalost. Ne patim od upoređivanja i ne tražim isto. Samo sam svoj. Drugačiji. Šta god to značilo. Različit. Ipak, na kraju, te razlike nas i čine ljudima. Dovoljno da budem otpornik koji nije kompatibilan da se integriše u to društvo od trenutka kada sam kročio na tle za koje sam mislio da su na njemu nastanjeni ljudi koji su mentalitetom i svim zajedničkim nedaćama solidarniji.

Ironičan. Sarkastičan. Tolerantan. Ta osobina osobu koju krasi ne pretvara u igračku samim tim. Neretko negativno prihvatam tvoje ‘veruj mi’. To što kažeš šta misliš ne znači ništa ako si malouman. Praktični primer primene svakog Marfijevog zakona. U nightmare modu. Mada, ako ti sreća okrene leđa, onda znaš da je vreme za dogi stajl. Ponosni vlasnik magičnog sveta u škrinji malog mozga, ultraredizajnirane fuzije Azerotha i Tyrie koja zrači energijom što se nekad interpretira kroz opis pojedinih predela u mojim tekstovima. Hipokampus je uvek na ON. Pokušavam da budem objektivan. Ipak, najteže je biti objektivan prema sebi, s druge strane, niko te ne zna bolje od sebe samog.

Deo 1

 

M.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s